Zagađenje utiče na sve ‒ na vazduh koji udišemo, na vodu koju pijemo, kao i na zemlju na kojoj uzgajamo hranu – te se tako nameće kao problem na kome stalno moramo da radimo. Ono je i najveći ekološki uzrok višestrukih mentalnih i fizičkih bolesti i prevremenih smrti. Zagađenje je, takođe, jedan od glavnih razloga za gubitak biodiverziteta i istrebljenje važnih i retkih biljnih i životinjskih vrsta
Tim povodom se krajem maja i početkom juna održava Evropska zelena nedelja 2021 (EU Green Week) i posvećena je „ambiciji nultog zagađenja”.
Jedan od događaja povodom Evropske zelene nedelje jeste i „Zelena konferencija o industrijskoj politici”, u organizaciji nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, održana 26. i 27. maja.
Ingve Engstrom, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji, kao jedan od govornika tokom prvog dana konferencije, rekao je da je potrebno da popravimo ekološku situaciju i da se bolje pripremimo za naredne generacije.
„Pandemija je preteći podsetnik, a naučnici kažu da nam prete dalje opasnosti ukoliko ne promenimo ponašanje“, rekao je Engstrom.
Potrebno je da damo planeti više nego što joj oduzimamo, te da je zdravo ponašanje ključ i za mentalno i fiskalno zdravlje, primetio je on.
On je govorio o vezi ekologije i mogućnosti napretka poslovanja uz zelene modele.
Evropska komisija 5. maja je ažurirala industrijsku strategiju, u skladu sa kovid krizom, kako bi ekonomija bila održivija, otpornija…
„Ulaganje u ekologiju jeste ulaganje u budućnost“, zaključio je Engstrom.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, istom prilikom je izjavila da Srbija ima želju da se usaglašava sa standardima i Zelenom agendom Evropske unije i da ostvari uključivanje u Zeleni dogovor, što je možda u ovom trenutku i najvažnije za budući kvalitet života u našoj zemlji.
Tema zaštite životne sredine i energetske i zelene tranzicije jedan je od tri ključna prioriteta Vlade, istakla je premijerka i navela da je procenjeni okvir ulaganja samo u oblasti upravljanja vodama, da bi Srbija postigla EU standarde, šest milijardi evra.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib istakao je da je odluka Evropske unije da do 2050. godine bude ugljenično neutralna važna za Srbiju kao kandidata za EU.
„To smanjenje se sprovodi kroz principe cirkularne ekonomije i uz napore za zaštitu životne sredine. Modernizacija privrede je neophodna, može doći do gubitka radnih mesta, ali, uz planiranje, moguće je taj problem prevazići. Srbija je inovativna i trebalo bi da bude u dobrom položaju“, ocenio je Šib.
Ambasador Nemačke je naglasio ulogu GIZ-a, koji, na osnovu dosadašnje saradnje, postavlja temelje buduće saradnje da se i zelena politika, uz eksperte koje ima, podigne na viši nivo.
Tokom drugog dana konferencije, održano je nekoliko panela, na kojima su govorili domaći i evropski stručnjaci. „Finansiranje rasta za čistije okruženje“, jedan je od panela, na kome su učestvovali Antoan Avinjon, programski menadžer u Delegaciji EU u Srbiji, Milan Lakićević iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Miloš Lukić iz Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (ERD), Aleksandar Savić iz Erste Banke, Petar Petrović iz Procredit banke, i Aleksandar Stojkov ispred The Green for Growth Fund-a (GGF).
Samo prošle godine, pandemija nam je pokazala da je neophodno da zaštitimo zdravlje, a to je moguće samo ako zaštitimo planetu, primetio je Antoan Avinjon, koji se u daljem izlaganju obazreo na klimatske promene, cirkularnu ekonomiju i instrumente finansiranja, koje obezbeđuje EU.
„Potrebno je da živimo na ’zeleni’ način. Zeleni dogovor je nova strategija, u skladu sa modernom, efikasnom ekonomijom. Zeleni dogovor je zapravo plan Evropske unije da ekonomija postane održiva“, rekao je Avinjon.
On je dodao i da je „potreba da se stupi u akciju veoma jasna“, a to se, izmeđiu ostalog, ogleda kroz veliku potrebu za recikliranjem u Srbiji.
„Količina otpadaka je dramatična – to mora prestati. Tokom vikenda sam učestvovao u akciji čišćenja obale Dunava, i verujem da će već naredni vikend količina đubreta biti kao da ništa nije urađeno“, zaključio je Avinjon.
EU podržava Srbiju da postigne svoje ciljeve u oblasti životne sredine i da ih podigne na nivo standarda EU. U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući preko četiri milijarde evra bespovratne pomoći, što EU čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u sektor zaštite životne sredine u Srbiji.
