Desanka Kazić nas je dočekala nasmejana na kapiji dvorišta svog novog doma. „Hajde, hajde, dobro došle, evo stavljam kafu… sedite tu ispod vinove loze“, pokazuje na uredan trem ispred kuće. „Jutros sam bila poranila na pijacu, znam da dolazite, pa da nabavim pre vrućine“.
Neobičan prostor u bolničkoj zgradi 150 km južno od Beograda. Zidovi nežno roze boje, besprekorno čisti hodnici, prijatna atmosfera. Na kraju dugačkog hodnika sa desne strane, budući dnevni boravak i moderno opremljena kuhinja. Sve bolesničke sobe sa dva kreveta i kupatilom. Ljubazno i brižno medicinsko osoblje posvećeno teško obolelim pacijentima.To je slika jedinice za palijativno zbirnjavanje u Opštoj bolnici u Ćupriji. Uz finansijsku podršku Ministarstva zdravlja,jedinica je renovirana pre pola godine, a uz podršku projekta “Razvoj palijativnog zbrinjavanja” koji finansira Evropska unija (EU), nabavljena je oprema, a zaposleni su stekli nova znanja i veštine za pružanje palijativnog zbrinjavanja.
O pacijentima obolelim od neizlečivih bolesti na području Čačka, poslednjih šest meseci posebno brine jedna doktorka i sedam medicinskih sestara/tehničara. Na Odeljenju za palijativno zbrinjavanje opšte bolnice u Čačku, dr Danka Dragićević i kolege, posvećeni su ovim pacijentima i njihovim porodicama 24 časa dnevno. Posete nisu vremenski ograničene i moguće je u posetu doći u bilo koje vreme. Vrata na kojima je slika raširenih ruku i leptira, porodicama su uvek otvorena, a o njihovim najbližima danonoćno se brine. Iako se u Srbiji na razvoju palijativnog zbrinjavanja radi već godinama, u poslednje tri godine došlo je do značajnog napretka u ovoj oblasti zahvaljujući sredstvima Evropske unije (EU) koja je finansirala projekat „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“, uz značajnu finansijsku i stratešku podršku Ministarstva zdravlja.
Organizovani kriminal predstavlja globalni problem i za njegovo rešavanje je neophodna snažna međunarodna saradnja. Države Zapadnog Balkana moraju da izgrade odgovarajuće strukture i steknu iskustvo, kako bi sprovodile istragu i gonile složene kriminalne grupe na međunarodnom nivou.
Svetski izveštaj o invaliditetu iz 2011, navodi da u svetu živi oko 95 miliona dece sa smetnjama u razvoju. Prema UNICEFu, srpsko društvo tradicionalno pokazuje netoleranciju prema ovoj grupi, uzevši u obzir da dve trećine ove dece ne pohađa školu. Mišljenje javnosti je, očigledno, trebalo promeniti.
U eri ubrzanog tehnološkog razvoja, inovacione delatnosti su od presudnog značaja za stabilnu privredu koja je usmerena ka znanju. Srbija je ovo na vreme shvatila i stoga je 2011. pokrenula “Fond za inovacionu delatnost” kako bi unapredila inovacije u oblastima nauke i tehnologije.
Trogodišnja Anđela iz sela nadomak opštine Mali Zvornik u zapadnoj Srbiji nije mogla da ide u vrtić. Zato što živi u udaljenom planinskom selu, zato što nisu imali čime da je odvezu i zato što u prepunom vrtiću nije bilo mesta. Još četrdesetak mališana iz nekoliko sela u okolini, poput Anđele, nisu mogli rano detinjstvo da provode s vršnjacima.
Locirano na obodu Subotice u neposrednoj blizini granice sa Mađarskom, Palićko jezero je još od 19. veka popularno banjsko lečilište. No, čuvena lekovita svojstva vode iz jezera su 1960-ih počela da nestaju usled teškog zagađenja i nekontrolisanog rasta algi. Jezero je 1971. isušeno kako bi se očistilo od mulja, a otvorena je i fabrika za preradu otpadnih voda. Vremenem su, međutim, oprema u fabrici i procesi za obradu mulja zastareli što je rezultiralo pogoršanjem kvaliteta vode u jezeru kao i one iz lokalnog sistema za snabdevanje. Bilo je vreme za remont fabrike.
U junu 2012. godine na Fakultetu za mašinstvo u Kraljevu je otvorena laboratorija snabdevena najsavremenijom opremom za izradu 3D digitalnih modela i brzu izradu prototipova serijske proizvodnje. Laboratorija “3D svet” je otvorena u sklopu projekta IMPuls, usmerenog na jačanje konkurentnosti u proizvodnji u Raškom, Moravičkom i Rasinskom okrugu. IMPuls projekat je finanasiran donacijom u okviru Regionalnog socio-economskog razvojnog programa 2 (RSEDP2) Evropske unije i usredsređen je na stavljanje tehnološkog znanja visokoškolskih ustanova u službu inovacija u 500 lokalnih proizvodnih kompanija.
Drvna industrija u Srbiji ima veliki potencijal za razvoj. Zemlja poseduje izdašne zalihe visokokvalitetnih sirovina i radnike obučene za preradu i proizvodnju gotovih proizvoda od drveta, poput nameštaja i papira. Uprkos tome razvoj ovog sektora je proteklih godina sputan zastarelom opremom, rasplinutim resursima i nedostatkom stručnog kadra u specifičnim oblastima poput projektovanja i proizvodnje pomoću računara ili zaštite drveta.
