Zloupotreba droga predstavlja problem među mladima širom Evrope. Situacija u Srbiji je pogoršana činjenicom da se zemlja nalazi na balkanskom „putu droge“ koji povezuje Bliski istok sa Zapadnom Evropom, što narkotike čini mnogo pristupačnijim.
Zatvori u Srbiji su pretrpani. Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (AEPS) iz 2011, u zatvorima u Srbiji ima oko 11,000 zatvorenika, što znači da ima skoro 5,000 više zatvorenika nego što zvanični kapaciteti dozvoljavaju. Broj zatvorenika je u stalnom porastu od 90-ih godina i nema izgleda da će se u skorijoj budućnosti smanjiti. Prenatrpanost u zatvorima znači da su mnogi programi za zatvorenike ukinuti što značajno umanjuje njihove izglede za zaposlenje po odsluženju kazne zatvora. Ovo dovodi do povećanog broja povratnika među zatvorenicima, što opet rezultira kontinuiranom prenatrpanošću zatvora.
Veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji živi u ekstremnom siromaštvu, isključeni su iz društva i nisu upoznati sa svojim osnovnim pravima zbog čega su suočeni sa ograničenim pristupom zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Sredstvima Evropske unije je u decembru 2010. pokrenut je dvogodišnji projekat koji je nastojao da popravi ovakvo stanje u 25 opština u Srbiji, dodeljivanjem bespovratnih sredstava lokalnim projektima usmerenim na unapređenje pristupa uslugama za ugrožene i integraciju socijalno ugroženih, poput pripadnika romske populacije, u rad lokalne zajednice putem obuke za pružanje usluga.
“Po prvi put idemo u školu jer nam majka ranije to nije dozvoljavala. Uvek se bojala da će nas neko oteti i svaki put kada bi počinjala nova školska godina, ona bi nas odvodila negde. Policija i socijalni radnici su dolazili, ali bi nas ona svaki put sakrila. Umrla je pre tri godine pa smo i mi dobili drugu šansu za obrazovanje.”
Jovica Stojković je poljoprivrednik iz Navalina kod Leskovca. On tvrdi da je klima u ovom delu zemlje bolja od one u Holandiji: “Imamo više sunčanih dana, ukusnije voće, jeftiniju radnu snagu, ali do sada nismo imali viziju i ljude na terenu koji bi se povezali u ime proizvođača”. Međutim, zahvaljujući projektu EU progres, život ovog poljoprivrednika će se promeniti, kao i životi mnogih drugih na 40.000 poljoprivrednih dobara na ovom području na kojima se proizvode crvene paprike, krompir, kupus, paradajz, jagodičasto voće i kruške.
Članovi organizacije ASTRA i nekoliko sličnih koje se bave pružanjem pomoći žrtvama trgovine ljudima obučavani su u okviru projekta Evropske unije o praksama EU i standardima u radu sa traumatizovanom i seksualno zlostavljanom decom žrtvama trgovine ljudima. ASTRA je sprovela i medijsku kampanju za podizanje svesti šire javnosti o ozbiljnosti problema trgovine decom i mogućnosti pozivanja ASTRA SOS vruće linije.
Finansiranjem jednogodišnjeg projekta pod nazivom “Promovisanje ženskog preduzetništva” koji je započeo u junu 2010, EU je pokušala da podstakne žene da pokrenu sopstveni posao i da unapredi rad ABW-a i sličnih organizacija u Srbiji. Bio je to početak saradnje koji i danas traje.
Doniranjem 252 nova ambulantna vozila zdravstvenim centrima u Srbiji, Evropska unija je obezbedila polovinu potrebnih vozila hitne pomoći u zemlji i bržii bolji pristup zdravstvenim uslugama svim građanima, a posebno onima iz ugroženih imanjinskih grupa.
“Nekad smo živeli u naselju od kartona bez ikakvih higijenskih uslova, spavali smo sa pacovima. Niko živi ne bi izdržao ono što smo mi preživeli u poslednjih 11 godina. Zahvaljujući ovom projektu konačno imamo krov nad glavom” – g. Nikolić, Požarevac.
Glavni grad Srbije je u izvesnoj meri promenio stav kada je u pitanju proslava Nove godine. Umesto dočeka samo jedne nove godine, u njemu sada se proslavlja doček više njih. Između septembra 2011. i januara 2012, Beogradska filharmonija je prvi put obeležila jevrejsku, islamsku, katoličku, pravoslavnu i kinesku novu godinu specijalnim koncertima kojima je naglašen bogat doprinos ovih velikih kultura. Program novogodišnjih koncerata je sada sastavni deo repertoara Beogradske filharmonije.
