Nebriga ili brzi profit su najčešći razlozi neodgovornog ponašanja pojedinaca kao i kompanija koje zagađuju vodu i ugrožavaju vodeni svet. Međutim, naučnici veruju da ljudi često iz neznanja ugrožavaju vodeni svet, čak i kada mu žele sve najbolje. Upravo zato, pozvali smo naučnike iz oblasti biologije i priredili obrazovni panel na temu “Reke Srbije i njihov značaj”. Razgovor je emitovan onlajn, i od samog početka učešće publike bilo je vrlo aktivno.
Susret je moderirao Prof. dr Branko Miljanović, sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Učesnici su bili i Dr Marija Smederevac-Lalić, viša naučna saradnica na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, Mihajlo Stanković, stručni saradnik-istraživač Specijalnog rezervata prirode Zasavica i MSc Aleksandar Bajić, istraživač saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju PMF-a u Novom Sadu.
Panel je započet izlaganjem Aleksandra Bajića o fauni riba Srbije. Mogli smo da čujemo da u našoj zemlji postoji oko 100 vrsta riba, podeljnih u 23 familije, a da su 34 među njima strogo zaštićene vrste. Krivolov, kao i prekomerni izlov jesu neki od glavnih navedenih problema za ugroženost vodenog sveta. Zakoni postoje, ali se moraju i poštovati, kako su naglasili učesnici. Kao moguća rešenja, navedene su pojačane kazne i produženje zabrana izlova, kao i intenzivnija borba protiv krivolova.
Druga poteškoća o kojoj se govorilo jeste izgradnja brana, a zatim i regulisanje vodotoka. Marija Smederevac – Lalić istakla je da brane treba praviti tako da ne ugrožavaju životnu sredinu, da su prohodne za vodeni svet, dok je MSc Bajić naveo da bi brane kao takve mogle uskoro postati prošlost.
Pitanja o zagađenosti voda, kao i o eko turizmu najčešće su postavljena od strane publike putem društvenih mreža. Merilo razvoja jednog društva jeste čista voda, naglasio je Dr Miljanović, otvarajući ovaj segment razgovora. Tim povodom je Dr Smederevac – Lalić kratkim filmom predstavila inovativni metod u radu domaćih naučnika – akustičnu telemetriju. Reč je o praćenju kretanja riba u vodama, čime se može bolje razumeti i nivo zagađenosti voda. Ribe su označitelji za čistoću vode, objasnila je Smederevac-Lalić insistirajući na značaju telemetrije. Uz pomenuti, kao metodi protiv zagađenja navedeni su i filtere i nužnost stvaranje zelenih pojaseva.
Specijalni rezervat Zasavica, o kom je govorio Mihajlo Stanković, stanište je više stotina ptica, životinja i riba. U ovom rezervatu obitava riba umbra, a od 2004. godine i porodice dabrova, koji su pre stotinak godina bili uništeni na našem području. Pokret gorana Sremske Mitrovice (Zasavica) partner je na prekograničnom projektu “Divlji Dunav”, podržanom od strane Evropske unije, čiji cilj jeste obogaćivanje ponude eko turizma. Mihajlo Stanković je predstavio nekoliko zanimljivih poduhvata sa ovog projekta koji su istovremeno značajna turistička atrakcija i doprinos naučnom radu. Jedan primer je svakako izgradnja četiri osmatračnice za ptice.
Ključni dokument na koji se panelisti pozivaju jeste Okvirna Direktiva o vodama. Ovaj dokument je usvojio Parlament i Savet Evropske unije 23. oktobra 2000. godine, kao najviši akt vezan za vode u EU. Direktiva o vodama upravo kaže da je potrebno popraviti ono što smo pokvarili, zaštititi to što imamo i ponuditi kao takvo. Ukoliko Okvirnu Direktivu uzmemo u obzir posedujemo najbolji osnov za oblikovanje eko turizma, objasnili su učesnici panela.
Domaći zakoni postoje, EU direktiva postoji, a nauka je spremna da pruži svoj doprinos, te nam je panel “Reke Srbije i njihov značaj” predstavio i mogućnosti za očuvanje vodenog sveta: restauracija ekosistema; očuvanje plavnih zona; pojačanje kazni i produženje zabrana izlova; intenzivnija borba protiv krivolova; regulisanje zagađanja (filteri, zaleni pojasevi); izgradnja ribljih staza; istraživanje populacije riba; veštački mrest.
