Reforma obrazovnog sistema je dugačak proces, ali kroz rad korak po korak, rezultati po društvo su veoma pozitivni, zaključeno je na debati „Manje bubanja – Više znanja“, koja je u centru pažnje imala obrazovanje u Finskoj, opšte ocenjeno kao najbolje na svetu.
Pre debate, učesnici i gosti su pogledali kratki dokumentarni film novinarke N1 Milice Spasić o tome kako izgleda školovanje u skandinavskoj državi. Ambasador Finske Kimo Lehdavirta kaže da je njihov obrazovni sistem dobio brojne pohvale, ali i da istrajavaju brojni mitovi – postoje domaći zadaci i ocene, ali u mnogo manjem obimu nego na drugim mestima. U centru pažnje je potraga za znanjem.
„Pripremamo decu kako da uče, ne kako da polože neki test. Finski roditelji i učitelji ne žele da deca idu u školu zbog ocena, pošto će tako biti manje fokusirana na učenje. U fokusu je način na koji učenici mogu da uče, da razviju kritičko mišljenje i koriste nove tehnologije“, kaže ambasador Lahdevirta, i kao prvi savet državama koje se nalaze u procesu reformi navodi – Imajte vere u obrazovanje.
Ambasador Kimo Lehdavirta, Foto: Fonet
Šef II sektora operacija u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Štefen Hudolin kaže da EU podržava Srbiju na putu reformi obrazovanja kroz različite projekte.
„Investirali smo značajna sredstva u pokušaju da promenimo sistem, ali i u kupovinu opreme i obnovu objekata, škola, fakulteta i u obezbeđivanju materijala za učenje. Rekao bih da se sada nalazimo u presudnom periodu, gde smo ujedinili naše napore. Cilj je da iz škole izlaze učenici koji znaju nešto, a ne da im prepisujemo šta bi trebalo da nauče“, kaže Hudolin.
Predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marija Krneta kaže da je 35 hiljada nastavnika prošlo obuku za ishodno orijentisanu nastavu, u kojoj se meri ono što je zapravo naučeno tokom perioda obrazovanja. U fokusu Ministarstva sada je merenje rezultata, a uvođejne državne mature na kraju srednje škole jedan je od koraka u proceni koliko su škole uspešne u svojim zadacima.
„Trebalo bi da učimo kako da učenicima postavimo pitanja za koja se odgovor ne nalazi direktno na Guglu, več da kritički rasuđuju o činjenicama, koriste informacije, budu pismeni“, pojašnjava Krneta.
Foto: Fonet
Reforma obrazovanja je dug, ali važan proces koji je naša država počela pre 60 godina, kaže Laura Indren, stručnjak za obrazovanje iz finske kompanije Huippu Education . Iako sistem ocenjuje kao odličan, kaže da je i dalje fleksibilan i menja se u skladu sa izazovima, pa je sada najnovije pitanje – Da li učenici i nastavnici imaju previše slobode? Iako se njihovo mišljenje uvažava, roditelji prepuštaju odluke nastavnicima.
„Kada smo formirali sistem, porastao je i nivo poštovanja prema nastavnicima. Ipak, saradnja sa roditeljima je od presudnog znalaja, zanima nas njihov stav o mogućim promenama i smatramo ih partnerima, kao i kompletnu obrazovnu zajednicu“, ističe Indren.
Ljiljana Novković, Foto: Fonet
Nastavnik dobije slobodu, ali ako nije dobro obučen, ne može mnogo da uradi sa njom, kaže Ljiljana Novković iz Osnovne škole „Drinka Pavlović“ iz Beograda. Ona kaže i da je za nastavnike bitnije poštovanje društvene zajednice nego plata. Kod nas ipak imamo situaciju da se roditelji mešaju i proizvoljno ocenjuju rad nastavnika, ocenjuje Novković.
Pročitajte i priču o EU projektu „Razvionica“
Finska predsedava Evropskim savetom u drugoj polovini 2019. godine. Kao jedan od prioriteta navedeno je efektivnije i kvalitetnije obrazovanje.
Pogledajte film Milice Spasić o „finskim časovima“.
