Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u svom govoru rekao da EU mora da se snažnije profiliše u svetskoj politici, služeći se pritom sopstvenom kovanicom „weltpolitikfaehig“ kojom je izrazio željeni nivo kapaciteta EU da preuzme ulogu koja joj pripada u globalnoj politici.
„Meka moć nije dovoljna. Treba nam snažnija spoljna, bezbednosna i odbrambena politika“. Predsednik Junker ističe: „Da bismo imali kredibilitet na gobalnoj sceni, moramo da pojednostavimo naše procese donošenja odluka. Kada se radi o pitanjima spoljne i odbrambene politike, ne možemo uvek odlučivati jednoglasno“.
Predsednik je pritom mislio na pitanja poput Južnokineskog mora, ljudskih prava u Kini ili pitanje Jerusalima u kojima EU nije uspela da postigne jedinstveni stav. Pojednostavljeno donošenje odluka u EU bi rešilo ovaj problem. Govoreći o okretanju ka većinskom glasanju, Junker je rekao: „Ja sam predstavio takav predlog u govoru o stanju Unije u Evropskom parlamentu, a Komisija namerava da podnese i zvanični predlog o tome. Suprotno mišljenju nekih, to neće zahtevati promenu Ugovora – to je predviđeno Članom 31 (3) Lisabonskog ugovora“.
Kada je u pitanju odbrana, predsednik Junker je rekao da je prošle godine ostvaren značajan napredak, veći nego u prethodnih 20 godina. On je istakao da je EU morala „da značajno integriše i unapredi [vojne]nabavke. Zahvaljujući evropskom odbrambenom fondu, odredili smo budžet od 90 miliona evra za istraživanje u oblasti odbrane za ovu i narednu godinu. Do 2020. će budžet narasti do 590 miliona, dok će nakon 2020. iznositi 1,5 milijardi evra – to je ono u čemu države članice moraju da pomognu“.
Komentarišući reakcije pojedinih partnera na postignuća EU u oblasti odbrane, predsednik Junker je istakao da ga „iznenađuje” da pojedinci „misle da će Evropska unija postati previše nezavisna u oblasti odbrane i bezbednosti”. On je rekao da je želja EU da se „emancipuje”. On, međutim, objašnjava da želja EU nije da se emancipuje u odnosu na NATO ili SAD. U Lisabonskom ugovoru se jasno ističe da NATO i Evropska unija moraju da se dopunjuju.
Kada se radi o Brexitu, predsednik Junker kaže da se zalaže za nastavak snažnog partnerstva: „Čvrsto verujem da će nam bezbednosni savez sa Ujedinjenim Kraljevstvom i nadalje biti potreban”. On, međutim, dodaje da „ovo pitanje ne treba mešati sa drugim pitanjima koja se tiču Brexita. Ne bih voleo da se bezbednost meša sa trgovinskim pitanjima”.
