IPA – opšte informacije

Evropska unija je izgradila mehanizam predpristupne pomoći zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao i zemljama potencijalnim kandidatima za članstvo – Instrument predpristupne pomoći “IPA”. Reč je o jedinstvenom instrumentu koji objedinjuje sve programe pomoći državama koje žele da pristupe EU. Instrument predpristupne pomoći IPA ima dva glavna cilja: da pruži pomoć zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU. Drugi, izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa i procesa priprema za korišćenje strukturnih i konezionih fondova EU nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Za budžetsko razdoblje 2007. – 2013. godine vrednost IPA pomoći je 11,468 milijardi evra. Planirano je da za fiskalni period 2014. – 2020. godine, za IPA II bude izdvojeno 14,110 milijardi evra.

IPA  sadrži pet komponenti:

1. Pomoć u procesu tranzicije i izgradnje institucija s ciljem ispunjavanja kriterijuma približavanja EU i jačanja administrativnih i pravosudnih kapaciteta;
2. Pomoć za regionalnu i prekograničnu saradnju;
3. Regionalni razvoj;
4. Razvoj ljudskih resursa;
5. Razvoj sela i poljoprivrede

Zemlje koje imaju pravo na korišćenje sredstava iz IPA podeljene su u dve kategorije:

• Zemlje kandidati za članstvo: Turska, Hrvatska (u procesu pristupanja), Srbija (Uključujući Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom 1244), Crna Gora, BJR Makedonija, Island
• Zemlje potencijalni kandidati za članstvo: Bosna i Hercegovina, Albanija

U  zavisnosti od kategorije u kojoj se nalaze pojedine zemlje, zavisi i u koliko oblasti mogu da konkurišu za predpristupnu pomoć: Zemlje potencijalni kandidati mogu da koriste 1. i 2. IPA komponente, a zemlje kandidati mogu da koriste svih pet komponmenti.

Zajedničko za sve je da IPA daje podršku naporima tih država na jačanju demokratskih institucija i vladavine prava i poboljšanja državne uprave, jačanju civilnog društva, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, promociji jednakosti među polovima, regionalnoj saradnji, reformi privrede i smanjenju svih oblika siromaštva.

Istorijat

Razvojem EU nastao je čitav spektar raznih programa spoljne pomoći zemljama van Unije. U jednom trenutku, početkom milenijuma, postojalo je na desetine pravnih instrumenata na osnovu kojih su programi pomoći sprovodjeni što je stvaralo priličnu konfuziju i odsustvo koordinacije i zajedničkih kriterijuma. Postalo je očigledno da pravni instrument za dodelu i praćenje realizacije pomoći  mora da se objedini i koordinira na nivou zajednica, a postupci pojednostave. Nastojanje je bilo da se finansijska sredstva koje Unija izdvaja za pomoć što bolje iskoriste, da daju najbolje rezultate uz povećanje kontrole i transparentnost procedura.

Septembra 2004. godine, Evropska komisija je predložila uspostavljanje novog instrumenta za predpristupnu pomoć IPA za budžetski period od 2007. – 2013. godine, a 17. jula 2006. godine Savet ministara EU osvojio je Uredbu o uspostavljanju Instrumenta za predpistupnu pomoć. Ovom uredbom  dotadašnji  program PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS… objedinjeni su u jedinstveni instrument pomoći – Instrument for Pre-Accession Assistance “IPA“, koji je namenjen pružanju podrške “zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU”.