EU programi

KREATIVNA EVROPA

Kreativna Evropa (Creative Europe) je okvirni program Evropske komisije za podršku kulturi i audiovizuelnom sektoru. Program je usvojen 1. januara 2014, na period od sedam godina i nadovezuje se na prethodne programe Kultura i MEDIJI, koji su trajali od 2007. do 2013. godine.

Program Kreativna Evropa traje od 2014. do 2020. godine. Sa budžetom od 1,46 milijardi evra, što je 9 odsto veći od prethodnih programa, podržava:

Inicijative sektora za kulturu, poput onih koje promovišu prekograničnu saradnju, platforme, umrežavanje i književno prevođenje;
Inicijative audiovizuelnog sektora, kao što su one koje promovišu razvoj, distribuciju ili pristup audiovizuelnim delima;
Međusektorsku saradnju, uključujući Program za garancije i međudržavnu saradnju.

Program se sastoji od dva potprograma: Kultura, za promociju sektora kulture, i MEDIJI, koji pruža podršku audiovizuelnom sektoru. Pored toga, postoji i odsek za međusektorsku saradnju.

Potprogram Kultura

Potprogram Kultura nudi mogućnosti za:

Saradnju između kulturnih i kreativnih organizacija iz različitih zemalja;
Inicijative da se prevedu i promovišu književna dela iz zemalja članica Evropske unije;
Evropske mreže aktivne u oblasti kulture; podrška je namenjena režama nacionalnih organizacija kulture koje žele da sarađuju na temama od zajedničkog interesa;
Uspostavljanje platforme za promociju novih umetnika, prekograničnu saradnju kako bi se došlo do novih publika i podsticanje evropskih programa za kulturna i umetnička dela.

Potprogram Kultura pomaže da kulturne i kreativne organizacije deluju na međunarodnom nivou i promoviše prekograničnu cirkulaciju kulturnih dela i mobilnost kulturnih aktera. Pruža finansijsku podršku za projekte sa evropskom dimenzijom koji za cilj imaju širenje kulturnih sadržaja u inostranstvu.

Mogućnosti finansiranja pokrivaju širok spektar planova: projekti saradnje, književni prevodi, mreže ili platforme. Konkursi na kojima migu da konkurišu organizacije podeljeni su u te četiri oblasti. Podržane aktivnosti imaju za cilj da omoguće akterima u oblasti kulture i kreativnog stvaralaštva da steknu međunarodno iskustvo.

Stranici Programa Kreativna Evropa moguće je pristupiti putem ovog linka.

Stranici potprograma Kultura moguće je pristupiti putem ovog linka.

GDE JE SRBIJA?

Republika Srbija učestvuje u programu Kultura od 19. juna 2014. godine; Desk Kreativna Evropa Srbija je implementaciono telo programa Kreativna Evropa, oformljeno u okviru Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Zadatak Deska je pružanje podrške ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva u Srbiji koje žele da obezbede učešće u programu Kreativna Evropa. Desk Kreativna Evropa Srbija implementira potprogram Kultura, a njegova najvažnija aktivnost je pružanje stručne pomoći i davanje saveta pri popunjavanju aplikacija, kao i informacija o potencijalnim regionalnim i evropskim partnerima.

Potprogram MEDIJI (MEDIA)

Potprogram MEDIA u okviru programa Kreativna Evropa podstiče razvoj evropskog audiovizuelnog i multimedijalnog sektora, dajući podršku: razvoju, distribuciji i promociji evropskih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova i televizijskih serija, razvoju i promociji novih medijskih sadržaja, stručnom usavršavanju filmskih profesionalaca, razvoju novih tehnologija i platformi za distribuciju audiovizuelnog sadržaja, filmskim festivalima i razvoju publike.

Ciljevi MEDIA potprograma su:

Jačanje evropskog audiovizuelnog i multimedijalnog sektora naglašavajući evropski identitet, nasleđe i kulturnu raznolikost;
Veća prisutnost evropskih audiovizuelnih dela na međunarodnom tržištu;
Jačanje i podsticanje inovativnosti i konkurentnosti evropskog audiovizuelnog sektora.

Finansiranje je dostupno u nekoliko kategorija koje obuhvataju: podršku producentima za razvoj inovativnih i konkurentnih projekata iz oblasti filma, TV programa i video igara, podršku distribuciji evropskih audiovizuelnih dela, razvoj publike i profesionalno usavršavanje i umrežavanje.

GDE JE SRBIJA?

Srbija učestvuje u potrpogramu od mart 2016. godine. MEDIA desk Srbija je implementaciono telo potprograma MEDIA koje je oformljeno u okviru Filmskog centra Srbije.

Cilj MEDIA deska jeste da pruži podršku predstavnicima audiovizuelnog i multimedijalnog sektora koji žele da obezbede učešće u potprogramu MEDIA. Kroz konsultacije, javne događaje i edukativne aktivnosti koje organizuje, MEDIA desk informiše o mogućnostima koje pruža MEDIA potprogram i pruža podršku i savete za konkurisanje.

ERAZMUS+

Erazmus+ (Erasmus+) je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport.

Sedmogodišnji program sa budžetom od skoro 15 milijardi evra (14,7), Erazmus+ se sprovodi od 2014. do 2020. godine i objedinjuje nekoliko prethodnih programa – Erazmus Mundus (visokoškolsko obrazovanje), Tempus (saradnja obrazovnih institucija), Mladi u akciji (organizacije mladih) i Program za celoživotno učenje.

U najširem smislu, program Erazmus+ u oblasti obrazovanja ima sledeće prioritete:

unaprediti i podržati razvoj svih nivoa obrazovanja
ojačati veze između formalnog, neformalnog i informalnog učenja
osnažiti vezu obrazovanja sa svetom rada
stvoriti dodatne vrednosti za evropski prostor obrazovanja
povezati zemlje članice u definisanju obrazovnih politika.

U fokusu programa Erazmus+ je jačanje potencijala mladih za aktivno učešće u građanskom društvu, razvoj liderskih veština, solidarnosti i razumevanja između kultura.

U oblasti sporta, prioritet su saradnja i umrežavanje sportskih organizacija i podrška projektima koji mogu indirektno da doprinesu ublažavanju društvenih i ekonomskih aspekata fizičke neaktivnosti.

Erazmus+ promoviše priznavanje i vrednovanje stečenih kvalifikacija u obrazovanju, otvoreni pristup obrazovnim materijalima, dokumentima i medijskim sadržajima koji nastaju u finansiranim projektima i šire, kao i međunarodnu dimenziju aktivnosti, višejezičnost, jednakopravnost i inkluzivni pristup obrazovanju.

Za sprovođenje programa nadležne su Evropska komisija, Izvršna agencija za programe u oblasti obrazovanja, kulture i medija (EACEA), nacionalne agencije u zemljama koje učestvuju u programu i nacionalne Erazmus+ kancelarije u partnerskim zemljama.

NAJUSPEŠNIJI EU PROGRAM

U 2017. godini, obeleženo je 30 godina programa Erazmus, koji se smatra jednim od najuspešnijih EU programa. Jedanaest evropskoh zemalja je 1987. godine počelo neformalnu saradnju u oblasti obrazovanja, što je vremenom preraslo u jedinstvenu evropsku mrežu mobilnoti koja je osim izuzetnih rezultata u naučnom i obrazovnom pogledu, značajno doprinela i jačanju evropskog identiteta. Procenjuje se da je 10 miliona Evropljana učestvovalo u Erazmus programu. (preuzmite info list)

GDE JE SRBIJA?

Republika Srbija učestvuje u Erazmus+ programu od samog početka, 2014. godine kao partnerska zemlja. U februaru 2019. godine, Republika Srbija je postala punopravna članica Erazmus+ programa u okviru kog zainteresovani mogu da se prijavljuju za sve vrste projekata. Određene vrste projekata se prijavljuju Izvršnoj agenciji za programe u oblasti obrazovanja, kulture i medija (EACEA), a dok se druge vrste podnose Fondaciji Tempus, koja je zadužena za sprovođenje Erazmus+ programa u Srbiji.

EVROPA ZA GRAĐANE I GRAĐANKE

Program Evropa za građane i građanke (Europe for Citizens) ima za cilj promovisanje evropskog identiteta i evropskog građanstva, kao i jačanje učešća građana i građanki u svim vidovima života Zajednice.

Opšti ciljevi programa doprinose boljem razumevanju Evropske unije, njenih vrednosti, istorije i različitosti, kao i promociji evropskog građanstva i unapređenju građanskog i demokratskog učešća na nivou Unije.

Prioritetne teme programa su:

podizanje svesti u pogledu sećanja, zajedničke istorije i vrednosti Unije kojima se promovišu mir, vrednosti EU i dobrobit njenih naroda
podsticanje razumevanja građanskog učešća u usvajanju politika Unije
promovisanje društvenog i međukulturnog angažovanja i volontiranja na nivou Unije.

Za svaku godinu određuju se i posebni prioriteti kako bi se dodatno osigurala efikasnost i svrsishodnost odobrenih i finansiranih projekta i kako bi projektne aktivnosti imale što veći učinak na lokalnu zajednicu.

Komponente programa:

Poglavlje 1 – Evropsko sećanje
Poglavlje 2 – Demokratski angažman i građansko učešće
U okviru ovog poglavlja postoje tri mere:
- Bratimljenje gradova
- Mreže gradova
- Projekti organizacija civilnog društva.

Potencijalni učesnici su organizacije civilnog društva, jedinice lokalne i regionlne samouprave, fondacije, udruženja i mreže udruženja,evropske mreže i krovne organizacije, obraazovne, istraživačke i kulturne institucije, sindikati, tink-tank organizacije i drugi.

Ovaj program je centralizovan i sprovode ga Generalni direktorat Evropske komisije za migracije i unutrašnje poslove i Izvršna agencija za obrazovne, audiovizuelne i kulturne politike. Budžet programa za period 2014-2020 iznosi 185.486.000 evra; program je otvoren za sve članice EU i države koje imaju potpisan međunarodni sporazum (kandidati i potencijalni kandidati, kao i države članice EFTA).

GDE JE SRBIJA?

Republika Srbija učestvuje u Programu od novembra 2012. godine, kada je sa Evropskom komisijom potpisan medjunarodni sporazum. Do početka 2017. godine, u okviru Programa Evropa za građane i građanke predloge projekata podnelo je više od 200 srpskih organizacija civilnog društva, jedinica lokalne samouprave, obrazovnih i kulturnih ustanova. Više od 230 domaćih aktera uspostavilo je partnerstva širom Evrope.

Nacionalna kontakt tačka za Program je Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije koja ga promoviše, organizuje info sesije, radionice i konferencije. Kancelarija takođe pruža podršku zainteresovanima u pripremi projektne aplikacije i pomoć u pronalaženju partnera u drugim državama učesnicama Programa.

HORIZONT 2020

Horizont 2020 (Horizon 2020) je okvirni program Evropske unije za istraživanje i inovacije, do sada najveći program EU u tim oblastima koji je zamenio i objedinio tri prethodna programa. Horizont 2020 predstavlja instrument za ostvarivanje glavnih ciljeva strategije Evropa 2020, a pre svega njene inicijative Inovativna unija kojom treba da se omogući da Evropa postane globalno konkurentna. Cilj je da se osigura stvaranje evropske nauke svetske klase i omogući jednostavnija saradnja privatnog i javnog sektora na polju inovativnog rada. Horizont 2020 je usmeren i na dalji razvoj Evropskog istraživačkog prostora kao jedinstvenog tržišta znanja, istraživanja i inovativnosti.

Spajanjem istraživanja i inovacija, Horizont 2020 pomaže u postizanju ciljeva sa naglaskom na izvrsnost u nauci, industrijskom liderstvu i rešavanju društvenih izazova.

Kao sredstvo za pokretanje ekonomskog rasta i stvaranje novih radnih mesta, Horizont 2020 ima političku podršku evropskih lidera i Evropskog parlamenta. Oni su se složili da je istraživanje ključno ulaganje u budućnost i stoga su ga postavili u samo središte plana EU za pametan, održiv i inkluzivan rast i zapošljavanje.

Za period od 2014. do 2020. godine, predviđen je budžet od skoro 80 milijardi evra, uz privatna i nacionalna ulaganja koja će dodeljeni novac privući. Program Horizont 2020 je namenjen svim fizičkim i pravnim licima iz zemalja EU i pridruženih zemalja registrovanih na portalu za učesnike. Horizont 2020 se realizuje u zavisnosti od radnih programa koje priprema Evropska komisija u kojima se određuju oblasti za finansiranje istraživanja, kao i zadate teme.

Horizont 2020 objedinjuje tri prethodne inicijative – Okvirni program 7 (FP7), Konkurentnost i inovacije (CIP) i doprinose Evropske unije Evropskom institutu za inovacije i tehnologiju (EIT). Novine su da će Evropski istraživački savet dobiti više sredstava, a takođe će se više pažnje posvetiti područjima sa manje razvijenim naučnim infrastrukturama i malim i srednjim preduzećima. Planirano je i da se proširi njihovo učešće. Najveći deo budžeta Horizonta 2020, skoro 40 odsto, odlazi na istraživanje takozvanih “velikih izazova”, koji uključuju zdravstvo i klimatske promene.

Horizont 2020 čine tri glavna stuba:

Izvrsnost u nauci – finansiranje najzanimljivijih naučnih istraživanja putem javnog konkursa, koje će se vršiti kroz četiri programa:

Evropski istraživački savet (European Research Council)
istraživačke infrastrukture, uključujući e-infrastrukture
nove tehnologije i tehnologije za budućnost
kroz istraživačke grantove Programa “Marija Sklodovska-Kiri”.

Liderstvo u industriji – uključuje program za podršku inovativnih malih i srednjih preduzeća, program za pružanje pomoći kompanijama i organizacijama da dobiju pristup izvorima finansiranja, kao i program za podsticanje razvoja i industrijskih tehnologija.
Društveni izazovi – označavaju podršku istraživanjima u oblastima kao što su zdravstvo, klima, hrana, sigurnost, saobraćaj i energetika.

GDE JE SRBIJA?

Srbija učestvuje u programu od jula 2014. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je zaduženo za Program Horizont 2020 i pruža podršku za sve teme kroz mrežu nacionalnih kontakt osoba.

U programu mogu da učestvuju srpske istraživačke grupe na univerzitetima, istraživački instituti, pojedinačni istraživači, mala i srednja preduzeća, velike kompanije, kao i ostale vladine, nevladine i privatne organizacije i institucije.

Oni učestvuju ravnopravno sa onima iz država članica Evropske unije.

(Delimično korišćen tekst sa sajta Univerziteta u Beogradu: http://bg.ac.rs/sr/nauka/horizont2020.php)

COSME

COSME (Programme for the Competitiveness of Enterprises and SME) je program Evropske unije za konkurentnost preduzeća i malih i srednjih preduzeća sa budžetom od 2,3 milijarde evra za period 2014-2020. Mala i srednja preduzeća (MSP) su osnova evropske privrede; čak 85% novih radnih mesta otvara se u ovim privrednim društvima. Cilj Evropske komisije je da promoviše preduzetništvo i poboljša poslovno okruženje za MSP kako bi ostvarila svoj puni potencijal u današnjoj globalnoj ekonomiji

Program COSME pruža podršku malim i srednjim preduzećima u sledećim segmenima poslovanja:

Pristup izvorima finansiranja

Jedan od glavnih ciljeva COSME programa je unapređenje pristupa finansijskim sredstvima u različitim fazama: osnivanje, rast ili promena vlasnika preduzeća. Kako bi se to postiglo, EU će upotrebiti zajmove i kapitalna ulaganja za MSP:

Kroz Instrument kreditnih garancija kojim se obezbeđuju garancije i kontra-garancije finansijskim institucijama kako bi one mogle da obezbede više finansiranja putem zajmova i lizinga za MSP. Očekuje se da će u okviru ove komponente COSME omogućiti pristup finansijama od 220.000 do 330.000 malih i srednjih preduzeća iz raspoloživih sredstava vrednosti između 14 miliona evra i 21 milion evra.
Kroz Instrument rizičnog kapitala za rast u okviru kojeg se iz COSME programa obezbeđuje rizični kapital za investicione fondove koji ulažu u MSP, u fazama rasta i proširivanja poslovanja. Ovim finansijskim instrumentom biće omogućen olakšan pristup kapitalu za 360 do 560 kompanija, uz ukupan iznos raspoloživih sredstava od 2,6 do 4 milijarde evra.

Pristup tržištima

COSME program obezbeđuje podršku malim i srednjim preduzećima za nastup na jedinstvenom tržištu Evropske unije i unapređenje konkurentnosti kroz korišćenje punog potencijala stranih tržišta izvan EU.

COSME programom finansira se rad Evropske mreže preduzetništva (European Enterprise Network – EEN) sa preko 600 kancelarija u više od 50 zemalja koje su aktivne na pružanju podrške malim i srednjim preduzećima da pronađu poslovne partnere, partnere za nove tehnologije, obezbede bolje razumevanje zakonodavnog okvira EU, kao i lakši pristup izvorima finansiranja Evropske unije.

Iz COSME programa finansiraju se dva internet portala za podršku razvoju preduzeća:

Vaš evropski poslovni portal (Your Europe Business Portal) pruža praktične informacije za preduzetnike koji planiraju da započnu poslovanje na drugim tržištima zemalja članica EU
Portal za internacionalizaciju malih i srednjih preduzeća (SME Internationalisation Portal) predstavlja mere podrške preduzetnicima koji žele da prošire svoje poslovanje izvan Evrope.

COSME programom finansira se i rad službi za pomoć u oblasti prava intelektualnog vlasništva malih i srednjih preduzeća (Intellectual Property Rights IPR SME Helpdesk) koja posluju u Kini i zemljama ASEAN i MERCOSUR.

Stvaranje boljih okvirnih uslova za konkurentnost

COSME program podržava aktivnosti usmerene ka unapređenju okvirnih uslova u kojima preduzeća posluju, posebno MSP, smanjivanjem administrativnih i regulatornih opterećenja. Te aktivnosti uključuju merenje uticaja odgovarajućeg zakonodavstva EU na poslovanje malih i srednjih preduzeća, uz razvoj regulative kojom se unapređuje poslovno okuženje, kao i promovisanje principa “prvo misli na malo” (Think Small First) u kreiranju politika na nacionalnom i regionalnom nivou.

Program COSME pruža podršku udruživanju radi stvaranja tržišno konkurentnih grana industrije, podsticanjem malih i srednjih preduzeća da primene nove modele poslovanja i postanu deo novih lanaca proizvodnje. Program posebnu pažnju posvećuje onim privrednim granama zemalja članica EU sa visokom stopom rasta, poput turizma.

COSME promoviše razvoj klastera svetske klase u Evropskoj uniji, kroz pružanje podrške razvoju izvrsnosti i internacionalizaciji klastera sa fokusom na međusektorsku saradnju, a posebna pažnja posvećena je industrijama u razvoju. Istovremeno, program ima za cilj unapređenje digitalizacije poslovne zajednice i promociju e-veština i e-liderstva.

Podsticanje preduzetništva

Program COSME podržava sprovođenje Akcionog plana za preduzetništvo 2020 kroz realizaciju niza aktivnosti – razmenu, istraživanje, primere dobre poslovne prakse i pilot projekte u oblastima kao što su edukacija preduzetnika, mentoring ili razvoj smernica i usluga podrške za nove i potencijalne preduzetnike, uključujući mlade, žene i starije preduzetnike.

Erasmus za mlade preduzetnike predstavlja prekogranični program razmene sa ciljem pružanja podrške novim i potencijalnim preduzetnicima da, u u saradnji sa iskusnim preduzetnicima iz drugih zemalja u periodu do šest meseci, steknu relevantne veštine za upravljanje preduzećem i njegov rast.

COSME je posebno usmeren na digitalno preduzetništvo, čime pomaže evropskim preduzetnicima da nastave sa digitalnom transformacijom i time iskoriste sve nove mogućnosti koje pruža digitalna era, a koji su od presudnog značaja za njihov rast i konkurentnost.

GDE JE SRBIJA?

Srbija učestvuje u COSME programu od 1. januara 2016. godine, kada je stupio na snagu prethodno potpisan sporazum sa EU o tome. Ministarstvo privrede je zaduženo za koordinaciju aktivnosti COSME programa.

Nacionalni koordinator COSME programa za Republiku Srbiju:
Milica Zatezalo, Ministarstvo privrede Republike Srbije (Kneza Miloša 20, 11000 Beograd)
E-mail: milica.zatezalo@privreda.gov.rs; cosme@privreda.gov.rs

(Korišćen tekst sa sajta Ministarstva privrede Republike Srbije)

CARINA 2020

Program Carina 2020 (Customs 2020) je EU program saradnje koji pruža nacionalnim carinskim upravama mogućnost stvaranja i razmene informacija i stručnosti. Omogućava razvoj i upravljanje velikim transevropskim IT sistemima u partnerstvu i uspostavljanje raznovrsnih ljudskih mreža povezujući nacionalne zvaničnike iz cele Evrope.

Započeo je 1. januara 2014. godine i trajaće do 31. decembra 2020. godine, sa budžetom od 547,3 miliona evra. Za realizaciju programa nadležan je Generalni direktorat Evropske komisije za poreze i carinsku uniju (DG TAXUD – Directorate General for Taxation and Customs Union).

Cilj programa je da obezbedi podršku i smernice za rad carinskim administracijama kako bi unutrašnje tržište Evropske unije efikasnije funkcionisalo, putem saradnje zealja učesnica programa (njihovih carinskih uprava i službenika).

Specifični ciljevi programa Carina 2020 su:

Podrška carinskim administracijama u zaštiti finansijskih i ekonomskih interesa Unije (uključujući borbu protiv prevara i zaštitu prva intelektualne svojine)
Povećanje bezbednosti i sigurnosti, zaštita građana i životne sredine
Unapređenje administrativnih kapaciteta carinskih administracija
Jačanje konkurentnosti evropskih preduzeća.

Program je, pre svega, namenjen zemljama članicama EU, ali je pod određenim uslovima dostupan i zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristupanje EU, sa ciljem da im pruži podršku u razvoju kapaciteta za obavljanje carinskih poslova u periodu pre i posle pristupanja. To podrazumeva podršku za unapređenje razumevanja carinskih propisa i procedura EU, podsticanje razmene iskustava i regionalne saradnje između carinskih administracija, modernizacije carinskih formalnosti i unapređenje informacionih sistema u domenu razmene informacija i borbe protiv prevara.

Osim zemalja članica EU, u programu trenutno učestvuju i zemlje kandidati za članstvo u Uniji – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, BJR Makedonija, Srbija i Turska.

Programske aktivnosti se mogu svrstati u tri grupe:

Izgradnja kapaciteta IT
Zajedničke akcije
Unapređenje ljudskih resursa

GDE JE SRBIJA?

Republika Srbija učestvuje u programu Carina 2020 od 19. novembra 2014. godine, kada je na snagu stupio Međunarodni sporazum između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u Programu Evropske unije „Carina 2020“.

Za sprovođenje programa u Republici Srbiji nadležna je Uprava carina Srbije (http://www.upravacarina.rs/cyr/Stranice/Default.aspx), koja je imenovala tim za koordinaciju programa.

Program EU koji je prethodio tekućem bio je program Carina 2013, u kome je UCS učestvovala od 1. aprila 2009. godine do 31. marta 2014. godine. Tokom tih pet godina ukupno 208 carinskih službenika je učestvovalo u aktivnostima programa. Održano je 212 događaja u kojima je obavljeno 420 učešća. Od tog broja, 163 carinskih službenika je učestvovalo u 38 radnih poseta.

Naciоnalni kооrdinatоr prоgrama „Carina 2020“ je Ivan Milоšеvić, samоstalni savеtnik u Оdеljеnju za mеđunarоdnu carinsku saradnju i еvrоpskе intеgraciје (+381 11 2015 945, miloseviciv@carina.rs).

(Korišćen tekst sa sajta Uprave carina)

FISCALIS 2020

Fiscalis 2020 je EU program saradnje koji omogućava nacionalnim poreskim upravama da kreiraju i razmenjuju informacije i ekspertizu. Omogućuje razvoj i rad velikih transevropskih IT sistema u partnerstvu, kao i uspostavljanje različitih mreža osoba kroz povezivanje nacionalnih zvaničnika širom Evrope. Program ima budžet od 234,3 miliona evra za period 2014-2020. godina.

Osim zemalja članica EU, u programu trenutno učestvuju i zemlje kandidati za članstvo u Uniji – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, BJR Makedonija, Srbija i Turska.

Za implementaciju programa je zadužena Evropska komisija, kojoj asistira Komitet Fiskalis 2020, sačinjen od po jednog predstavnika svake zemlje učesnice.

Opšti cilj programa je da se poboljša pravilno funkcionisanje sistema poreza na unutrašnjem tržištu poboljšanjem saradnje između zemalja učesnica, njihovih poreskih organa i njihovih zvaničnika.

Specifični cilj: podržati borbu protiv poreskih prevara, poreske utaje i agresivnog poreskog planiranja i primene prava Unije u oblasti oporezivanja putem:

Obezbeđivanja razmene informacija
Podržavajući administrativnu saradnju i, tamo gde je to potrebno i odgovarajuće
Unapređivanje administrativnih kapaciteta zemalja učesnica u cilju pomoći u smanjenju administrativnog opterećenja poreskih vlasti i troškova usklađenosti za poreske obveznike.

Operativni ciljevi i prioriteti programa:

(A) da sprovede, poboljša, upravlja i podržava evropske informacione sisteme za oporezivanje;
(B) podržati aktivnosti administrativne saradnje;
(C) da se pojačaju veštine i nadležnosti poreskih službenika;
(D) unaprediti razumevanje i primenu prava Unije u oblasti oporezivanja;
(E) podržati poboljšanje administrativnih procedura i razmjenu dobrih administrativnih praksi.

Republika Srbija učestvuje u programu od 2015. godine.

PROGRAM EU ZA ZAPOŠLJAVANJE I INOVACIJE

Program EU za zapošljavanje i inovacije (Employment and Social innovation Programme – EaSI) je finansijski instrument na nivou EU radi promovisanja visokog nivoa kvaliteta i održivog zapošljavanja, garantujući adekvatnu i pristojnu socijalnu zaštitu, borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva i poboljšanje uslova rada.

Struktura i finansiranje

Programom EaSI direktno upravlja Evropska komisija. Ukupni budžet za period 2014-2020. iznosi 919,5 miliona evra.

STRUKTURA

EaSI okuplja tri programa EU koji su implementirani od 2007. do 2013. godine: PROGRESS, EURES i Progress Microfinance.

Od januara 2014. godine, ovi programi čine tri osovine EaSI-a. Oni podržavaju:

Modernizaciju politike zapošljavanja i socijalne politike sa (osovina ROGRESS-a – 61% od ukupnog budžeta);
Mobilnost za posao (osovina EURES-a – 18% ukupnog budžeta);
Pristup mikrofinansiranju i socijalnom preduzetništvu (osovina mikrofinansiranja i socijalnog preduzetništva – 21% ukupnog budžeta).

Ukupni budžet za period 2014-2020. iznosi 919,5 miliona evra.

Ciljevi

Jačati vlasništvo nad ciljevima EU i koordinaciju aktivnosti na nivou EU i na nacionalnom nivou u oblastima zapošljavanja, socijalnih pitanja i inkluzije
Podržati razvoj odgovarajućih sistema socijalne zaštite i politike tržišta rada
Modernizovati zakonodavstvo EU i osigurati njegovu efikasnu primenu
Promovisati geografsku pokretljivost i povećati mogućnosti zapošljavanja razvijanjem otvorenog tržišta rada
Povećati dostupnost i dostupnost mikrofinansiranja za ugrožene grupe i mikro preduzeća i povećati pristup finansijama za socijalna preduzeća.

GDE JE SRBIJA?

Srbija se priključila programu EaSI u avgustu 2015. godine.

Program EU za mlade profesionalce na Zapadnom Balkanu

Evropska komisija je u kontekstu Berlinskog procesa i Agende povezivanja za Zapadni Balkan 2016. pokrenula pilot projekat za razmenu mladih državnih službenika sa Zapadnog Balkana, odnosno Program EU za mlade profesionalce na Zapadnom Balkanu.

Trideset mladih državnih službenika (po pet iz svake zemlje Zapadnog Balkana) je učestvovalo u izvršnom programu koji je sproveden u saradnji sa školom Sciences Po i izvršnom programu koji je sproveden sa upravama domaćinima u svih šest zemalja Zapadnog Balkana, tj. Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji (u daljem tekstu zapadnobalkanska šestorka).

Pilot projekat realizovan prošle godine je ubrzao i unapredio dve centralne komponente pristupnog procesa na Zapadnom Balkanu: reformu javne uprave i regionalnu saradnju. Na osnovu ohrabrujućih rezultata pilot projekta koji su predstavljeni na Samitu u Trstu održanom u julu 2017, Evropska komisija je, nakon dobijanja pozitivnog mišljenja Odbora IPA (države članice), odlučila da Program EU za mlade profesionalce na Zapadnom Balkanu produži za još dve godine.

Ovaj dvogodišnji program samim tim predstavlja nastavak pilot programa i nadovezuje se na njegove opšte i specifične ciljeve kao i ohrabrujuće rezultate.

Opšti cilj obnovljenog programa je „doprinos ostvarivanju napretka u pristupnom procesu i produbljivanju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu”.

U nastavku su opisani specifični ciljevi programa:

Izgradnja profesionalnih kapaciteta i priprema sledeće generacije državnih službenika i kreatora politika na Zapadnom Balkanu kojima će biti povereno vođenje pristupnog procesa i koji će biti nosioci promena u svojim društvima, konkretno onih predviđenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i procesom pristupnih pregovora;
Promovisanje elementa regionalne saradnje u okviru procesa evropskih integracija na nivou državne uprave prekograničnim povezivanjem mladih lidera i nosioca promena i olakšavanjem vršnjačkog učenja i razmene najboljih praksi.

Program je otvoren za državne službenike sa dve do pet godina radnog iskustva u državnoj upravi iz svake od zemalja Zapadnog Balkana. Na konkurs se mogu prijaviti državni službenici koji rade na formulisanju politika i strateškom planiranju u kabinetima premijera, ministarstvima finansija, strateškim jedinicima ministarstava za spoljne poslove i ministarstava za evropske integracije/vladinih direkcija/organa za evropske integracije kao i državni službenici iz drugih resornih ministarstava uključenih u proces evropskih integracija.

Program predviđa četvorenedeljni prilagođeni program obuke koji se odvija u dvama ustanovama: Sciences Po u Francuskoj (decembar 2017) i na Koledžu Evrope u Belgiji (januar/februar 2018). Nakon završenog programa obuke, državni službenici će učestvovati u regionalnoj razmeni, što znači da će svako od njih provesti dve nedelje (mart/april 2018) u organu javne uprave u susednoj zemlji Zapadnog Balkana/korisnici programa IPA II. Komponenta regionalne saradnje programa će omogućiti međusobnu evaluaciju i učenje te razmenu dobrih praksi i pomoći će učesnicima da bolje razumeju susede, čime će se doprineti naporima u pravcu pomirenja u regionu.

Prava, jednakost i državljanstvo

Zaštita osnovnih prava građana i njihovo unapređenje, a u skladu sa osnivačkim ugovorima Evropske unije, Poveljom o ljudskim pravima i Međunarodnom konvencijom o ljudskim pravima kojima je EU pristupila, ciljevi su programa Prava, jednakost i državljanstvo.

Srbija učestvuje u programu i njene institucije, nevladine organizacije, udruženja građana mogu da kroz ovaj program dobiju podršku za projekte usmerene na:

Promociju efikasnog sprovođenja i poštovanja principa nediskriminacije
Borbu protiv rasizma, ksenofobije, homofobije i drugih vidova netolerancije
Poštovanje prava osoba sa invaliditetom, dece i promociju rodne ravnopravnosti
Sprečavanje nasilja prema deci, mladima, ženama i drugim ranjivim grupama
Zaštitu privatnih i ličnih podataka
Promociju i poboljšanje ostvarivanja prava koja prostiču iz državljanstva.

Više informacija: https://www.minrzs.gov.rs/program-pravo-gradjanstvo-jednakost.html

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 SB UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnoti Kosova.